Nekada sam pisao kratke priče. Prestao sam, verovatno samo zbog toga što su nestale one male tajne žena koje se otkrivaju vremenom. Sada je sve manje tajni a sve više vremena koje se ispunjava poslom i sličnim stvarima koje smanjuju količinu života.
Ah da… povučen iskustvom života pod sankcijama i sl, imao sam strašnu želju da odem dođavola odavde (znači još uvek sam tu), i u tom periodu napisao sam nekoliko veoma kratkih priča. Mislim da oslikavaju većinu mojih prijatelja i njihovih prijatelja i prijatelja njihovih prijatelja. Uglavnom jednu generaciju…
Grad koji nestaje
Nebo je izgledalo kao televizijski ekran bez programa. Sivo i šuštavo.
Stigao je u grad, i počeo je padati sneg.
Ljudi koje je video nestali su. Oterala ih je vejavica.
Više nikoga nije video i to ga je zabolelo.
Bez mnogo volje otišao je na autobus.
...
"Odlazim"- pomislio je ulazeći u avion.
skip to main |
skip to sidebar
prethodni opis je bio dosta poetski nastrojen. od danas smo kapitalisti. zato svi na svoje radne zadatke
1 comment:
Writing is easy!
All u do is sit staring at a blank shit of paper until drops of blood form on yr. forehead.
Gene Fowler
Post a Comment